Pre 60 godina je bila samo uska pukotina, DANAS SE VIDI IZ SVEMIRA! "Vrata pakla" u Rusiji šokirala naučnike!

Batagajska megadepresija (ili krater Batagaika) je najveći krater nastao otapanjem permafrosta na Zemlji i vidi se i iz svemira.

U Sibiru se nalazi ogromna pukotina u zemlji koja se neprestano širi i toliko je velika da se jasno vidi na satelitskim snimcima. Prema podacima Američkog geološkog zavoda (USGS), Batagajska megadepresija, poznata i kao „vrata pakla“, duga je oko kilometar, široka 800 metara i duboka 50 metara. Zauzima površinu od približno 81 hektara, a njen razvoj prati se pomoću satelitskih snimaka.

Batagajska megadepresija nastala je zbog otapanja trajno smrznutog tla, a naučnicima je važna jer im pomaže da razumeju kako zagrevanje planete menja arktički pejzaž i šta bi to moglo da znači za budućnost klime.

Ono što na prvi pogled izgleda kao krater zapravo je posledica otapanja trajno smrznutog tla, odnosno permafrosta. Prema podacima Američkog geološkog zavoda, udubljenje se između 1991. i 2018. godine utrostručilo.

Batagajska megadepresija nalazi se u ruskom Sibiru, u blizini mesta Batagaj, po kojem je dobila ime. Njeni počeci vidljivi su na satelitskim snimcima iz 1965. godine, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a na kojima se može uočiti tek uska pukotina u zemlji. Danas je reč o ogromnom udubljenju sa strmim ivicama, jasno vidljivom čak i iz svemira.

Kako je nastala ogromna rupa u Sibiru?

Batagajsko udubljenje zapravo nije krater nastao udarom meteorita ili vulkanskom aktivnošću. Naučnici ga svrstavaju među takozvana retrogradna klizišta nastala otapanjem permafrosta, a zbog izuzetnih dimenzija nazivaju ga megadepresijom.

Permafrost je sloj tla koji ostaje smrznut najmanje dve uzastopne godine, a u mnogim delovima Arktika smrznut je hiljadama godina. Kako se taj deo planete zagreva brže od ostatka Zemlje, led u tlu počinje da se topi. Zemljište gubi stabilnost, urušava se, a materijal sa ivica klizi prema unutrašnjosti udubljenja.

Slični procesi odvijaju se na hiljadama lokacija širom Arktika, ali je Batagajska megadepresija zbog svoje veličine postala jedan od najpoznatijih primera ove pojave.

„Permafrost baš i nije najfotogeničnija tema. Uglavnom govorimo o smrznutoj zemlji ispod površine, koju često ne možete da vidite dok se na neki način ne otkrije, kao što je slučaj sa ovom megadepresijom“, rekao je za Business Insider Rodžer Majklides, geofizičar sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu.

Zašto naučnike zabrinjava otapanje permafrosta?

Naučnike ne zabrinjava samo ubrzano širenje udubljenja, već i ono što se događa kada se permafrost otopi, prenosi Večernji list.

U smrznutom tlu hiljadama godina sačuvani su ostaci biljaka i životinja. Kada se zemljište odmrzne, ti organski materijali počinju da se razgrađuju i pritom oslobađaju ugljen-dioksid i metan, gasove sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi.

Tako nastaje potencijalno opasan začarani krug: globalno zagrevanje podstiče otapanje permafrosta, a gasovi oslobođeni iz tla dodatno zagrevaju planetu i ubrzavaju dalje otapanje.

Permafrost prekriva oko 15 odsto kopnene površine severne hemisfere, a procenjuje se da sadrži približno dvostruko više ugljenika nego što ga trenutno ima u atmosferi.

Jedno istraživanje procenilo je da bi emisije nastale otapanjem permafrosta do 2100. godine mogle da dostignu nivo uporediv sa emisijama velike industrijske države, ukoliko zemlje i industrije ne smanje sopstvene emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ipak, naučnici još ne znaju dovoljno o svim aspektima tog procesa, niti o tome koliko će snažno uticati na buduće klimatske promene.

„Postoji mnogo toga što još ne znamo o toj povratnoj sprezi i o tome kako će se ona razvijati. Međutim, postoji mogućnost veoma velikih promena u klimatskom sistemu tokom izuzetno kratkih geoloških perioda“, upozorio je Majklides 2024. godine.

Udubljenje veličine 14 velikih piramida u Gizi

U istraživanju objavljenom u junu 2024. godine u naučnom časopisu Geomorphology, istraživači su kombinovali satelitske snimke i podatke prikupljene dronovima kako bi napravili trodimenzionalne modele Batagajske megadepresije i izračunali koliko se brzo širi.

Rezultati su pokazali da se na toj lokaciji otopila količina leda i permafrosta uporediva sa zapreminom približno 14 velikih piramida u Gizi.

Zapremina udubljenja povećava se za oko milion kubnih metara godišnje.

„Te vrednosti su zaista impresivne“, rekao je za Business Insider Aleksandar Kizjakov, glavni autor istraživanja i naučnik sa Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov.

Dodao je da rezultati pokazuju koliko brzo permafrost može da se razgrađuje i nestaje.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Večernji list/ Prenela: T.M.)